Kažu da je Veliki krš pre mnogo hiljada godina predstavljao podvodni greben davno nestalog mora, ali stojeći na njemu on više liči na okamenjenu kičmu nekog levijatana. I kao kad se kroti morska neman, Veliki krš se "osvaja" polako i strpljivo, i verovatno nikad neće biti ukroćen u potpunosti... A iako se greben Velikog krša može preći od početka do kraja, za tu avanturu potrebno je ipak mnogo više vremena od jednog kratkog zimskog popodneva... 
Ako još uvek niste smislili gde ćete ovog i sledećeg vikenda, predlažemo dvorac Fantast kod Bečeja. Osim toga što je ovo jedan od najočuvanijih dvoraca Vojvodine koji sam po sebi vredi videti, ako ga do sada niste posetili iskoristite priliku do 28. februara jer se posle toga - zatvara za posetioce. 
Za zaljubljene u prirodu svaki dan na planini je Sveti Trifun. 😁 
Srećna Godina vola svima koji slave. 
Crni vrh je najčešći planinski toponim u Srbiji. Srpska verzija Vikipedije lista ukupno devet Crnih vrhova na srpskim planinama (relativno značajnih), uz još nekoliko naselja istog imena. Popis planinskih vrhova u Srbiji koji je sastavio sadašnji predsednik Planinarskog saveza Srbije Iso Planić nabraja čak 84 Crna vrha, a i taj spisak je daleko od potpunog... Crni vrh između Kragujevca i Jagodine je malena planina okružena morem brdašaca čija visina jedva prelazi 400 metara, stopljena sa Bešnjajom kao sestrom bliznakinjom na zapadu. Ovaj Crni vrh poznat je pre svega po lepim pogledima na neke veće i značajnije planine, izmedu ostalih na Beljanicu, Rtanj, Jastrebac, ali i po tradicionalnom Svetosavskom pohodu koji krajem januara organizuje PSK "Juhor" iz Jagodine. Ove godine Svetosavski pohod na Crni vrh ipak neće biti održan, iz svima dobro poznatih razloga, ali to nas neće sprečiti da se podsećamo njegovih vidikovaca... 
Segui il carro e lascia dir le genti... 
Mada u Srbiji postoji više planina kod kojih se od podnožja do vrha savladava više od hiljadu metara visine, obično se kao kondiciono najteži ističu usponi na Rtanj i Trem, a odmah za njima i Beljanica. A kao i Rtanj i Trem, i Beljanica od pre nekoliko godina ima svoju tradicionalnu zimsku akciju - Bogojavljenski uspon, koji iz godine u godinu privlači sve više planinara. Sa ili bez povoda i organizovane akcije, Beljanica je planina koju vredi videti u svako doba godine. Možda nije toliko popularna kao Rtanj, Trem, Stara planina, ali to je ne čini manje lepom i manje atraktivnom. Naprotiv, te manje izvikane destinacije umeju da nas iznenade samo prijatno. Ali, to da je Beljanica kao stvorena za potpuni planinarski ugođaj odavno nije nikakvo iznenađenje... https://www.perpetuummobile.blog/2021/01/bogojavljenski-uspon-na-beljanicu.html 
Beljanica je jedna od najznačajnijih planina Karpatskog masiva u Srbiji, a uspon na njen vrh važi i za jedan od kondiciono najzahtevnijih na ovim prostorima, posebno u zimskim uslovima. Kažu da se sa vrha Beljanice po lepom danu vidi pola Srbije, a posle dva maglovita uspona mogu da kažem da ta tvrdnja možda i nije potpuno preterivanje. U svakom slučaju - pogled koji vredi videti. Priča sa Bogojavljenskog uspona na Beljanicu sledi uskoro. ⛄ 
Ima onih koji ne vole januar i bele zimske vragove, ali za prave ljubitelje prirode ne postoji loše vreme za šetnju. Postoji nešto iskonsko u uživanju u snegu, u načinu na koji beli pokrivač priguši zvuke i boje, i bar na trenutak čitavom svetu podari iluziju spokoja. Nešto što makar na jedan dan ume da nas vrati u detinjstvo, kada je sve oko nas bilo potpuno novo, nepoznato i uzbudljivo. A ako na jedan takav dan izaberemo i neke slabije posećene staze, ugođaj je potpun. Sveobuhvatna belina, večito potcenjena tišina. Čitava planina samo za nas. Možda zime poslednjih godina nisu ono što su nekad bile. Snega skoro i da nema a i kad padne ne zadržava se dugo. Ledeni vetar koji seče kao brijač i debeli minus od kog pucaju grane i rumene se obrazi odavno više ne navraćaju u ove krajeve. Ali samo ponekad, još uvek kockice umeju da se sklope za jedan pravi zimski dan, kad ceo svet oko nas postane beo i bezbojan, i kompletna realnost deluje tako daleko, tako nebitno... Jednog takvog dana, ponovo ćemo imati šest godina i neće nas ni milom ni silom naterati da uđemo u kuću pre mraka! Možda su se naše zimske igre nakon svih tih godina malo promenile, ali želja za igrom je još uvek tu. A lepše igralište od Fruške gore teško da bismo mogli i da zamislimo... https://www.perpetuummobile.blog/2021/01/fruskogorske-zimske-carolije.html